16.07.2017. 21:55 | FUDBALSKO 2 U 1 PAKOVANJE: KAKO JE VALJAK PREGAZIO LALE, A ZVEZDA ULOVILA LISICE

Piše: Dragan Stojić.

Ceo svet je 1989. godine  bio svedok antologijske utakmice u Glazgovu na kojoj je Partizan poslao slavni Seltik u fudbalski celibat, a već u drugom kolu Kupa pobednika kupova te sezone je voljom žreba za protivnika ponovo dobio  zeleno-bele- holandski Hroningen (Groningen).

Ovoga puta je klub s Topčiderskog brda prvi meč odigrao u gostima, mada je sve podsećalo na  duel iz prethodne runde- vatromet golova , pad u ambis i vaskrsnuće u stilu Feniksa.

Iako se u jednom trenutku činilo da će izabranici Ivana Golca  iz grada šećera u Beograd poneti gorak rezultatski ukus, zahvaljujući produktivnoj navali su nekako pronašli zaslađivač i u revanš susret su ušli sa golom minusa na svom kontu.

Pristigli su u jugoslovensku prestonicu  gosti iz ’’najbiciklističkijeg’’ grada Holandije uvereni da su brži, jači i spretniji od beogradskog Parnog valjka, ali su već u 16. minutu morali na remont, jer je osvajač Kupa Maršala Tita ubacio u prvu brzinu.

Bajović je preneo loptu do šesnaesterca golmana Patrika Lodevajksa, odigrao do Gorana Milojevića, a ptica koja je iz crveno-belog jata preletara u crno-belo ’’produžila’’ do Milka Đurovskog , to je upalilo crvenu lampicu u odbrani gostiju, ali bez efekta, jer je majstor iz Tetova u situacijama ’’jedan na jedan’’ bio neprikosnoven, u trenu je za sobom ostavio Bekvega i kroz iglene uši poslao loptu između čuvara mreže Hroningena i bliže stative, pa je semafor bio tetoviran - 1:0 za Partizan.

Ako su do ovog trenutka fudbaleri iz zemlje ’’totalnog fudbala ’’ na svog protivnika gledali sa   Martini tornja, Makedončev gol ih je podsetio da su protivnici na brdovitom Balkanu uvek ostajali u podnožju.

Minimalno vođstvo nije moglo doneti potpuni spokoj fudbalerima čiji je dom stadion Jugoslovenske narodne armije, tako da su i jedni i drugi bili u stanju visoke borbene gotovosti.

Na nesreću Partizanovih pristalica, tulipani su deset minuta pre kraja procvetali u novembru.

Posle gužve pred golom domaćih, Petrić je pokušao  glavom da loptu  izbije što dalje od Omerovića, nadvisio ga je Kuvermansi kao na tacni proigrao Tea Ten Kata, a ovaj je bez oklevanja uputio udarac po zemlji i mreža iza golmana Partizana se zatresla. Šok za sve na stadionu! Gostujuća vojska je na armijskom stadionu izvela manevar koji ju je vodio u sledeće kolo. Ukupan rezultat u tom momentu bio je 5:4 u korist Hroningena.

Opijeni mirisom cveta koji je simbol Holandije,  igrači beogradskog kluba su nekoliko minuta bili nemoćni, hteli ne hteli su morali da se otrezne i još jednom pronađu smrtonosnu tačku u sastavu tima sa severa Holandije.

Balkanski mentalitet se kosi sa upornošću, većina prisutnih i pratilaca ispred TVekrana nadu u prolaz jugoslovenskog reprezenta je spakovala u prošlo vreme, a onda je sadašnjost spojila prošlost i budućnost.

Više iz očaja nego iz namere je Golčev ’’džoker’’ Milan Đurđević sa desne strane uputio polusveću na peterac gostiju, tamo se između Predraga Spasića i defanzivaca zeleno-belih uvukao Milojević , glavom šutirao u dalji ugao Lodevajksovog gola, a drugo čedo Zvezdine porodice u redovima večitog rivala  - Milko Đurovski-  dovoljno zasmetao sadašnjem treneru golmana Evertona i doveo do eksplozije navijačkog vulkana. Četiri minuta je delilo Golčevu četu do putovanja u Bukurešt.

Sad su ’lale’’ bile spržene i trebalo im je mnogo sreće i veštine ne bi li se oporavile od ovog nokdauna. Proleće je bilo sve dalje, a teško da bilo koji cvet može dugo biti živ tokom zime.

Dok su oni tražili izlaz iz bezizlaza, Đurovski i društvo su već ubacili u treću brzinu.

Slađan Šćepović je sa centra igrališta neometan nezadrživo krenuo napred,  Đurđević i Đurovski su tražili meni , krenuo je kao najbolji konobar na Milkovu stranu potencijalni asistent, pratili su ga odbrambeni igrači Hroningena, ali je slađan provozao ’’bicikliste’’ i umesto Makedonca petom posluženje spustio   u levo usamljenom Đurđeviću, a dugokosi golgeter je oštro, spoljnim delom stopala pogodio mrežu i lansirao svoju ekipu u četvrtfinalnu orbitu Kupa pobednika kupova.

Ubrzo je usledio kraj, pred jugoslovenskim klubom je bila topla zima.

Zanela su svetla velikog grada  fudbalere iz holandskog ’’Velikog sela’’, a iz Humske se te večeri jasno video ’’mali Pariz’’.  


Da se posle lova naveliko šire neistine, stvaraju mitovi i legende- znao je čak i Fon Bizmark. Međutim, jedna fubalska ’’čeka’’ ostaće upamćena kao istinita.

Dok su u septembru 2000. godine odbojkaši Jugoslavije krčili put do olimpijskog trona u Sidneju, a izbori u SRJ dobijali dimenzije nacionalne drame, jer su za jedne bili uvod u okupaciju, a za druge predstavljali stazu do slobode, fudbaleri Crvene zvezde su naoružani kvalitetom, željom i srčanošću, uz nezaobilazni inat, krenuli u lov na Lisice iz Lestera.

Još uvek crveno-beli tabor nije napustila tuga zbog proklizavanja pred vratima Lige šampiona- kijevski Dinamo je pre pritisnuo zvonce- pa je preostao pokušaj da se uđe u niže društvo evropskog fudbala, ono se zvalo Kup UEFA, a uslov za prijem je bio rušenje engleskog predstavnika.

Fantastičan gol Milenka Aćimovića u prvom minutu utakmice u Lesteru doveo je Beograđane u bolju poziciju pred revanš, iako je taj meč završen nerešenim rezultatom. Sve je bilo po sistemu- i lovci siti i lisice na broju!

Pošto su se,  u skladu s nadimkom, lukavo izborili da se drugi susret ne desi u Beogradu zbog nestabilne političke situacije, ’’plavci’’ iz Midlendsa su svoju i Zvezdinu ekspediciju poslali u Beč, a letom je pilotirala evropska ’’kuća fudbala’’.

Računali su Anglosaksonci na to da će neutralni teren predstavljati njihovu prednost, samo su zaboravili dasu  od Zvezdine municije padale i krupnije zverke ostrvskog loptanja. Smetnuli su s uma i da se plavetnilo Dunava ne vidi sa vrha Big Bena i Tauer Bridža, već s Kalemegdana.

Po ugledu na Gerharda Hanapija,koji je projektovao stadion na kom je utakmica igrana, dvojica Gorana- Bunjevčević i Drulić- činila  su  duet arhitekata trijumfalne građevine iz Ljutice Bogdana.

U 22. minutu je počela realizacija njihovog projekta. Bunjevčević je iskustvo sticano u redovima Građevinara primenio u praksi, s polovine terena je uputio dubinski pas ka Druliću, a razbijač odbrambenih bedema nije ostavio ni zrnce šansi Tagartu da ga spreči u nameri da se baci u zagrljaj saigračima. Pun samopouzdanja je šutirao iskosa , lopta je kao duh prošla kroz golmana Tima Flauersa i prešla gol liniju.

Rezultatski deficit nije ništa promenio u taboru Engleza, njihova fudbalska filozofija je konstantna i kad gube 5:0 i kad vode ubedljivo- znaju samo za napad.

Uprkos tome što je jugoslovenski šampion imao priliku da uveća prednost, tri minuta pre odlaska na odmor  Lester siti je slomio kuglicu sa Zvezdinim imenom spremljenu za nionski bubanj.

Lopta je pred Kocićev gol nabačena s leve strane, najveći lisac među lisicama, ’’prljavi’’ Velšanin Robi Sevidž odigrao ragbi i rukom spustio pred Mazija Izeta, a Turčinu je preostalo da ubaci loptu u mrežu sa 3-4 metra, što je on i učinio. Posle 130 minuta borbe, rezultat je bio kao da je u pitanju početak dvotomnog romana.

Ako je kraj prvog poluvremena dočekan sa zebnjom, početni minuti završnog perioda su počeli sa stilom.

Opet je Drulić dao nemerljiv doprinos. Naslednik Sava Miloševića na poziciji artiljerosa Real Saragose se nameračio da pokida cveće (Flauersa) sa gola Lestera, a to nije mogao da uradi sam, pa mu je u pomoć pritekao bek Ivan Gvozdenović. Zaplesao je Muslinov napadački štih pred defanzivcima iz Cipelgrada, kad im se zavrtelo u glavi, lagano je odložio loptu na stranu, a Gvozdeni je sa 7 metara , umesto da zalije, pokosio cveće pred mrežom protivnika  i najtrofejniji jugoslovenski klub uveo u predsoblje naredne runde UEFA kupa.

Kad su po drugi put fudbaleri iz univerzitetskog grada pali na ispitu, jedino što su mogli da učine je da iznova zagreju stolicu, a njihovim protivnicima je trebalo samo malo da im istu izmaknu. Baš to se i desilo.

Zvanični časovnik je već brojao do 70, a već u narednom minutu su otklonjene sve dileme.

Marjan Marković je požtrvovanim startom presekao napad premijerligaša, Pjanović je bio spona između njega i Drulića, Goran je zakoračio koji metar u kazneni prostor  Engleza , levom nogom je  sasekao loptu koja je završila tamo gde su je svi koji se deklarišu kao Delije i priželjkivali. 

Posle ovog pogotka su nade Lisica da će u četvrtom kolu ugristi Evropu u svojoj jazbini su bile ravne nuli.

Goran Drulić je  u njihovom notesu zapisan kao Jovanka Orleanka, samo što nije bilo vremena da bude otpisan.

Zvezda se iz Austrije vratila sa dobrim ulovom. Lovačka priča u koju treba verovati ... 


KOMENTARI


Fudbalske priče