25.01.2018. 10:59 | PONOS I SUZE - PIR JE RODJEN, LOMBARDI JE UMRO NA GRBAVICI

PONOS I SUZE - Pir je rodjen, Lombardi je umro na Grbavici      

Piše: Dragan Stojić

Sarajevo, najvažnija naseobina  ’’Jugoslavije u malom’’ , grad koji svi smatraju svojim, mesto stradanja i ljubavi, tačka u kojoj se najjasnije može razumeti istorija ’’ovih’’ prostora- crno i belo, sreća i nesreća, Osmanlije i Habzburgovci, hrišćanstvo i islam.  I fudbal, treba li naglašavati...

Aprila 1985. godine evropski  fudbalski putevi nisu vodili u Rim, već u drugi olimpijski grad. Tamo gde je jedno carstvo ostavilo svoj arhitektonski i religijski pečat, drugo svog prestolonaslednika, igrači Željezničara su imali zadatak da ’’zabaguju’’  Elektroničare iz Sekešfehervara, a Miljacku spreče da odnese mostove koji su spajali polufinalnu i finalnu ’’obalu’’ Kupa UEFA.

Tribine "Grbavice" pred početak meča (izvor: facebook stranica sajta)

Prvi susret Mađari su odigrali carski, dva gola viška na njihovoj strani (3:1), dva koraka bliže završnom dvomeču protiv Real Madrida. Prestonica ugarskih kraljeva očekivala je dolazak fudbalskog kraljevstva sa Santjago Bernabeu stadiona. Korak ih je delio od te privilegije, a taj korak je bio težak, jer  ih umesto crvenog tepiha čekala Grbavica.

Svega pet minuta od početka utakmice su Plavi tražili novog Valtera , koji bi im odbranio veru i nadu u pozitivan ishod. Goste je u tom trenutku  usred proleća  ohladila vejavica sa Trebevića.

Kapiteni timova pre meča razmenjuju zastavice (izvor: facebook stranica sajta)

Žvaka Baljić je razvlačio na levoj  strani Borsanija kao Čunga lungu, uputio je loptu pred gol Petera Distla, njegov prezimenjak Laslo  je ’’izdao familiju’’- dva puta je nespretno reagovao, Edin Ćurić je to iskoristio, doturio loptu prema imenjaku Bahtiću koji je bio neumoljiv. Fićo je prvo sa 7 metara ’’provozao probni krug’’ , pogodivši čuvara mreže gostiju, a potom se ptretvorio u ’’ferari’’ , odmah ispravio grešku i  lagano parkirao loptu u Distlovu  nebranjenu ’’garažu’’- 1:0 za domaće! Tolika je bila radost Željinih navijača da se i nebo zatreslo, pa je moralo da se oslobodi stresa pustivši kišu.

Suficit u ukupnom rezultatu je i dalje bio na strani Fehervarana, međutim, kao grom je ovaj pogodak oštetio matičnu ploču Elektroničara iz županije Fejer. Šanse da se madridska aristokratija pokloni ’’mašinovođama’’  iz  Sarajeva bile su realne, samo je još jedan gol nedostajao da Huanu Karlosu ’’pod prozorom’’ zapišti jugo- lokomotiva.

Ubacili su izabranici Ivice Osima u ’’petu brzinu’’, pokušavali su da prošire prugu preko koje bi  njihova kompozicija dojurila na poslednju stanicu renomiranog takmičenja, a fudbaleri u beloj opremi su se grčevito borili da Železničare skrenu na slepi kolosek, pa je prvo poluvreme završeno živom nadom obeju strana.

Poslednja četvrtina dvomeča ličila je na filmski scenario - triler, sapunica, melodrama u jednom. Poluvreme za Oskar, kakav Hičkok, kakvi Džonatan Demi i Robert Zemekis. U ovoj priči nije bilo ’’začina’’ i specijalnih efekata. Na stolu samo dve opcije- sve ili ništa, Ata  (boginja nesreće)i Tiha (boginja sreće) su birale partnere - ’’plave’’ ili ’bele’’. Ili su, ipak, gospoda birala.

Detalj sa meča (izvor: facebook stranica sajta)

Slobodan udarac s trideset metara po sredini trebalo je od Meše Baždarevića da stvori junaka utakmice. Čekalo se da loptu prebaci preko ’’živog zida’’ i umrtvi ’’keca’’ Videotona. Umesto direktnog udarca prema golu, on je šokirao celu odbranu gostiju, očima ga je čuo Bahtić, utrčao iza leđa svih defanzivaca mađarske ekipe, samo što je ovog puta Distl svoju ’’kuću’’ umesto od slame sagradio od cigle, pa fudbaler sa brojem 7 nije uspeo da ’’zapali’’ raju, jer je reprezentativac susedne države istrčao i onemogućio Željezničar da stekne kapitalnu prednost.

Samo što su gledaoci uspeli da svedu svoj srčani ritam na normalu, usledio je novi napad tahikardije u grudima Sarajlija kojima je plava boja u duši.

Strelac za Želju u Fehervaru, Haris Škoro, probio je odbranu Mađara, bio je ’’jedan na nula’’ s Distlom. Umesto da ’obrija’ prvu bradu u gostujućem timu on je okleva. Kao što je Džinović lomio srca svojim pesmama, tako je njegov imenjak Škoro lomio svog čuvara, potom je kratkim pasom u anale i najlepše sećanje odlučio da pošalje Ćurića, a Edin je više slušao pesme Kemala Montena, pa lopta nije ht(j)ela u mrežu, već se po zemlji otkotrljala pored stative. Ko tad nije poludeo, taj nije bio normalan!

Valjda je i Švabo Osim onako riđokos  osedeo posle propuštene prilike. No, bilo je dovoljno vremena da se postave kvalitetnije šine i dođe do glavne stanice.

U 72. minutu je Bahtić preuzeo ulogu mašinovođe. Vešto je pored aut linije nadmudrio Borsanija i Vegu, izborivši se za malo prostora pre gol-aut kreča, centrirao u ’’peterac’’, Distla je lopta ’’opekla’’, Samardžija je odigrao ulogu vazdušnog jastuka, lopta se pravom brzinom od njega odbila do Ćurića, a ovaj je u maniru majstora baleta čudnim pokretom, iz mesta, pogodio za 2:0 i obradovao sve na Grbavici. Skoro sve. Na tribinama delirijum, kao kad gastarbajteri čuju zvuke rodnog kraja. Falio je kum pa da svi pomisle kako je u pitanju svadbeno veselje. Zasluženo su Sarajlije stekle prednost koja ih je vodila u finale.

Sledeća šansa mogla je da zamrzne video i isključi ton, a Jugoslovene pošalje u Kastilju. Po drugi put je Škoro  na isti način probio prvu defanzivnu liniju protivnika, nije uspeo da uputi šut iz blizine, Ćurić je u nastavku akcije promašio loptu, Bahtić loše zahvatio , tako da nijedan od njih nije postao novi Zmaj od Bosne.

Sve je podsećalo na Fatu Avdaginu iz Andrićevog remek-dela, plus na strani Željezničara bio je toliko klimav da je bilo pitanje hoće li imati hrabrosti, odlučnosti, jednom rečju jako srce da s Velji luga prekorače ćupriju do Nezuka preimenovanog u finale Kupa UEFA, a tamo je pred matičarem istorije stajao  neželjeni Real Madrid. Zlatne knjige čekale su potpis momaka sa Grbavice.

Međutim, kad se ne da... Neka nevidljiva sila je plagirala Ivino imaginarno majstorstvo, s tom razlikom što su  snovi Baždarevićevih saigrača završili u Miljacki , a ne u Drini.

Krater na Marsu zove se Eger, u istoimenom gradu rođen je Jožef Čuhaj, u čijem horoskopu je , po svemu sudeći, raspored planeta bio srećno podešen, pa je na samom kraju meča započeo akciju, uz asistenciju svojih saigrača napravio krater u odbrani domaćih, lopta je preletela sve Železničare, a pomenuti bek je unapred naučio ’’Život je san’’, pa je sebe i svoje klupske drugove savladavši Dragana Škrbu na javi  ’odveo’ u  rodni grad autora ovog dela.

Kakva sportska tragedija, kakva nepravda- skoro 90 minuta držiš goluba u ruci, na kraju u njoj ne ostane ni vrabac.

No, ne mari. Ovoga puta su i eliminisani ’’napisali’’ istoriju. Za junake u plavim dresovima nije važilo Lombardijevo pravilo da je pobeda sve, jer nisu bili gubitnici zato što su poraženi u ukupnom skoru, nego su bili (i ostali) pobednici zato što su pokušali. Nebo je i dalje plavo. Uprkos suzama.

Snimak utakmice između Željezničara i Videotona (izvor: Youtube)


KOMENTARI


Fudbalske priče